sve o svinjama

Свиње (лат. Sus) су род животиња из фамилије Suidae. Обухватају 10 савремених врста, као и једну доместификовану подврсту, домаћу свињу.

Физичке особине

Свиње имају издигнуту њушку, мале очи и мали реп, који је често уврнут, али понекад и прав. Имају велике наслаге сала и кратке ноге. Свака нога има по четири прста, од којих су по два значајно већа од друга два и користе се за ходање.

Имају 44 зуба. Очњаци им расту цео живот, те често трљају горње зубе од доње, да би их трошили.

Имају изузетно осетљиво чуло мириса. Због тога су се свиње у прошлости често користиле за проналажење тартуфа, а и данас се за то користе у неким европским земљама.

Немајући знојне жлезде, оне се лети кад су велике врућине расхлађују ваљајући се у води или блату. То им помаже и против опекотина, као и против мува и других паразита.

Свиње су врло интелигентне, и људи широм света их узимају за кућне љубимце

Исхрана

У исхрани су сваштоједи, што значи да једу храну и биљног и животињског порекла. Једу чак и посмртне остатке животиња, и уочено је да једу чак и мртве инсекте, црве, пиљевину, смеће, па чак и остатке других свиња. Такође једу и пацове, мишеве и мање глодаре. У дивљини углавном пасу, једу коријење, траву, воће, цвијеће и поврће. У заробљеништву, свиње понекад поједу и сопствене младе, обично кад су озбиљно фрустриране и под стресом.

Размножавање

Женка свиње, крмача, се може парити са 8-18 месеци старости, а крмци са 8-10. Када се опраси, свиња рађа најмање 6 младунчади, која се зову прасићи.

Врсте свиња

• Домаћа свиња
• Брадата свиња
• Sus bucculentus 
• Sus cebifrons
• Брадавичаста свиња
• Sus heureni
• Sus philippensis 
• Sus salvanius
• Дивља свиња
• Sus timoriensis )
• Sus verrucosus 

mitoza

Митоза је деоба телесних ћелија при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају две кћерке ћелије са истим бројем хромозома као мајка ћелија и истовремено међусобно истим бројем хромозома.

• Код једноћелијских организама митоза је истовремено и размножавање.
• Код вишећелијских организама митозом се врши обнављање ткива и раст организма.

Митоза се дели на 4 фазе:

• профазу,
• метафазу,
• анафазу и
• телофазу

Фазе су поређане по редоследу дешавања и међу њима профаза траје најдуже, а метафаза најкраће. На самом почетку митозе хромозоми се уочавају као дугачки конци, по чему је и сама деоба добила име (грч. mitos = конац).

• Профаза, прва фаза митозе, одликује се следећим дешавањима:

1. хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене центромером;
2. парови центриола су распоређени на половима ћелије: на сваком полу је по један пар центриола;
3. на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле се зрачно распоређују градећи структуре назване астери;
4. почиње образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка екватору ћелије;
5. нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша са цитоплазмом;
6. нестаје једарце.

• У метафази се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у овој фази су:

1. завршава се образовање деобног вретена; конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на екватору ћелије;
2. хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раван (плочу); сваки хромозом је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је кинетохор паран; један се везује за један, а други за супротни пол ћелије).

• Анафаза почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула АТП-а.) Од сваког хромозома једна хроматида одлази на један, а друга на други пол ћелије – тиме се на половима налази подједнак број хроматида. У људској ћелији, чијих се 46 хромозома поделило на 92 хроматиде, по 46 хроматида (нових хромозома) се налази на сваком полу ћелије.

• Телофаза, завршна фаза митозе (грч. thelos = крај), обухвата:

1. хромозоми се декондезују (деспирализују);
2. ишчезавају конци деобног вретена;
3. око хромозома на половима ћелије образује се једарни (нуклеусни) овој;
4. образује се једарце;
5. на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазма на две кћерке-ћелије (цитокинеза)
6. кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-ћелије; када уђу у интерфазу током периода раста оне ће достићи величину мајке ћелије.